Kovrdzica

Bilo je toplo letnje vece
kada se susretosmo
ispod brezinih trepavica,
Kovrdzice.
Zrikavci su pevali svoje ljubavne pesme
svici palili prve vecernje fenjere
a mi budili ljubav u nama.
Znao sam za sve tvoje nestasluke i male tajne
kojima si htela sakriti istinu srca.
Privijala si se tada
poput pijavice budeci jos vecu strast u meni.
Tiho sam ti saputao
kovrdzice moja,

- pa ti palis vatru u meni
i sav gorim, i osecam da te volim,
volim te kovrdzice.
Gledala si me.
Milovala nezno,
ko lahor latice poljskog cveca
cutala, a zelela me jos vise.
Zelela da ti jos vece talase
rukama po kosi pravim
da te pred oltar nosim.
Zelela,
jedina,
a cutala, kao da su reci bile suvisne.
A da si jednu jedinu
mozda bi nam sudbina
saplela sidrenu uzad
pa nebi smo bili ko jedrenjaci bez luke
mozda?
Ali eto me ponovo
ispod istih breza
i ponovo je topla letnja noc
ispod istog meseca okupan mesecinom
u neko drugo vreme
u nekom drugom varljivom letu
gde neki drugi zrikavci
mame svoje dragane ljubavnim z